Sajt namenjen LGBT populaciji

“Dani kada sam voleo”

 (opis:  gay romansa, ljubav)

 

Bilo je toplo, prijatno aprilsko popodne. U prostranom vrtu iza kuće, na koktelu povodom veridbe moje sestre, okupili su se brojni prijatelji. Naša letnja vila je tek nekih 30.-tak minuta vožnje od grada te smo odlučili da u prirodi obeležimo taj veseli događaj. Sve je teklo u savršenom redu osim što je jedan od poslužitelja uspeo da polomi ključ u bravi vinskog podruma. Izvinio sam se sagovornicima, zavrnuo rukave i posle pola sata nerviranja shvatio da moramo da razvalimo bravu. Uspeli smo da otvorimo vrata i ja sam ponovo otišao među zvanice. Po automatizmu, da se uverim je li sve u redu, preleteo sam površnim pogledom preko skupa i u jednom trenu moj pogled je zapeo, postao sve samo ne površan. Hteo da kriknem od iznenadjenja i radosti . Konstatacija: On! Pa pitanja: “Kako…pa… otkud…?” Prošlo je već sedamnaest godina od kada smo se poslednji put videli. Rat je prekinuo i nase druženje, naše zajedničko detinjstvo. Sa roditeljima je napustio Srbiju i vratio se u Zagreb…Od tada smo se samo povremeno čuli telefonom, iz godine u godinu sve ređe, nakon što bi se naši roditelji, nekada ne samo poslovni partneri već i dobri kućni prijatelji, ispričali. Mnogo toga se u međuvremenu promenilo. Mi smo se promenili. Pored ostlog, nismo više bili klinci tek zagazili u pubertet, u muževnost, nego ljudi u najlepšim godinama, u poznim dvadesetim. Pa i posle toliko vremena i kilometara što su nas delili, sprečavali da budemo međusobni svedoci odrastanja, prepoznao sam ga odmah među ostalim gostima. Stajao je okružen trima sestrinim drugaricama i, obasut njihovom nepodeljenom pažnjom, osmehivao se i pričao. Da li su uopšte slušale o čemu govori? Uopšte čule? Teško, mislio sam. Njihovi pogledi što su stidljivo i na trenutke krišom drsko šetali po njemu svedočili su u prilog moje sumnje. Ali, da li sam išta mogao da im zameram? Iako sam prišao dovoljno blizu ni ja ga nisam slušao, već – kao i one – samo opčinjeno posmatrao. Prav i pravilan nos, manje a punije usne, čist ten sa prelivom smeđe na lepoj, muževnoj bradi; lepa glava uokvirena kraćom kosom koju je poneki neštašni pramen odsijavao zlatom. Čudno. Smeđa ili zlatna? Smeđa , a zlatna. Tako lepo lice, ali – setio sam se, oduvek sam to mislio – tek bleda pozadina za još lepše, krupne smeđje oči. Mnogo toga se u međuvremenu promenilo ali on samo utoliko što je od slađanog momčića, za kojim su uzdisale sve devojčice u kraju, a rekao bih i ne mali broj dečaka, izrastao u prelepog muškarca. Možda ćete reči: tako sav smeđ, tako običan. I možda dodati – u tom slučaju unapred hvala – da sam vešt na rečima ali da, uprkos tome, nisam uspeo da pobudim vaše naročito intersovanje i maštu. Ali, u mojim očima on je bio nadzemaljski divan, blistao lepotom kao to samo popodnevno sunce i – zašto me je žacnulo u grudima? – učinio se podjednako nedostižan. ”Jeste li uspeli da otvorite vrata?”, prenuo me je sestrin glas. “Ne. Morali smo da razvalimo bravu. Zvaću već sutra majstora da ugradi novu. Majka ti je rekla da ću ostati ovde 2-3 dana da se odmorim?” “Jeste…Hej! – setila se – Jesi li video ko je došao?” Mahnula mu je i pozvala ga imenom a on je prišao sav vedar. “Znas li ko je ovo? Sećas se?” Naravno da jesam. I više nego sto je mogla da pretpostavi. Najbolji drug iz detinjstva, prva velika simpatija, prva ljubavna patnja, tajna i tiha; od dana kada sam otkrio da kita ne služi samo jednoj svrsi i glavna uloga u mojim vlažnim snovima i budnim maštanjima. Žar ispod debelog sloja pepela za koji sam mislio da je odavno zgas’o…šta sam sve morao da zaboravim pa da ne znam ko to sada stoji preda mnom i gleda me TIM očima. Malo je nakrivio glavu, blago izdigao obrve kao da me ohrabruje da se setim. O, zašto mi to radiš?! Grlo mi se osušilo, vilica stegla; u svojoj glavi urlao sam: Kaži nešto! Kazi bar zdravo! Prolazile su sekunde, tišina je već postajala neprijatna, moja usta ostajala su nema. Nikada i ni pred kim se ovako nisam pogubio. Zato je moja sestra, koja me je dobro znala, moju ukočenost i ćutnju tumačila kao neprijatnost zbog neprepoznavanja:”Bato, pa to je naš Krešo! I ja sam se na trenutak zbunila kad sam ga videla na vratima. Mangup jedan purgerski! Čuo od strica Milana za moju veridbu pa se odlučio da nas iznenadi. Pa, uspelo ti je, Krešimire!” Nakezio mi se kao lisica i rekao: “Cestitam! Planiram več duže da dodjem u Srbiju da se vidimo. Ali nenajavljeno, da vas iznenadim. Tvoja veridba mi je došla kao poručena!” Svo troje smo se nasmejali njenoj neveštoj imaitaciji hrvatskog a ja sam se opustio. Pružio sam mu ruku ali on je nije prihvatio vec me je srdačno, drugarski zagrlio i 3 puta poljubio u obraz.”Pošto sam vaš gost neka bude po vašim obicajima!” Ostatak dana protekao mi je tako brzo, lagano u površnim razgovorima sa ostalim gostima i ushićenim sa najdražim među njima. Predveče, kada su svi pozvani otišli, sestra je predložila ono što sam se ja upravo kanio da učinim.”Krešo, zašto ne ostaneš par dana sa batom ovde? Da se odmoriš od puta a i sigurna sam da vi momci imate o mnogo čemu da se ispričate. Pa kada se vratite u grad idemo u provod!” “E, može! Zaželio sam se svog starog frenda…- kratka pauza -…kao i svih prijatelja ovdje. Ali, kofer sa svim stvarima ostavio sam kod vas doma u gradu….” ”Daću ti ja, imam dosta stvari ovde”. Stvar je bila rešena. Nakon što smo ispratili poslugu ostali smo sami u kući. Večerali smo i prisećali se dogodovština iz detinjstva. Predložio sam mu da se istušira pa da, nakon što i ja to učinim, nastavimo priču uz tv. Dao sam mu svoju trenericu, majcu, čarape i neotpakovane slip, uputio ga u kupatilo a onda se zavalio u trosed pred tv-om i pokušavao da sredim misli, da ramrsim klupko u glavi. I u dnevnoj sobi i u kupatilu, kada je na mene došao red, petljao sam i tu stajao – kod čvora, pitanja koji me je ustvari mučilo: da li igramo u “istom timu”? Deluje kao muškarac rodjen samo za žene i telom i pokretom i glasom i onim što poslednji prenosi. Pa ipak, na momente zbog kojih bi mi srce zakucalo brže, osetio sam toplinu u njegovim rečima, miloštu i sjaj u pogledu, znake naklonosti koje ne iskazuju prijatelji ma koliko dobri i ma koliko dugo razdvojeni bili…O, zašto sve mora biti tako komplikovano?! – mislio sam dok sam nakon tuša sedao pored njega. “Cuj, ove gaće što si mi dao…baš su velike. Je l’ vi to ovdje veš još uvjek vjezujete užetom? Ha, ha, ha”. “He, he…nije to posredi, nego vi “decki” nemate čime da ga popunite!” Obojica smo se slatko i od srca nasmejali . Pogledi su nam se ukrstili na nekoliko dugih sekundi, poklonio mi je holivudski osmeh od koga mi je zaigralo u stomaku, uzvratio sam mu…a onda…okrenuo glavu i skrenuo reku sa toka kojim se uputila. Njega sam pitao:”Hoćes da gledamo neki film?” A sebe: Zasto si budala? Ovo je bila fenomenalna prilika!”Što nudiš?” Ma, zvučao je razočarano! Nisam se varao. Sada sam mogao i da konstatujem: budala sam. Smekšao ga, otopio pa ohladio. ”Samo ono što i ovih 5 tv-stanica što se vide ovde”. Nervozno sam šaltao kanale a on se udaljio, naslonio na svoj naslon ležaja. “Hmmm…na ovom počinje neki western…a na ovom, čekaj…mislim da je…Aleksandar. Da, Aleksandar. Šta hoćeš?” ”Izaberi ti”, zvučao je daleko, nezainteresovano. Došlo mi je da se rasplačem nad svojom glupošću! “Hajde, ti si gost”. “Gledao sam Aleksandra jednom a westerne ne volim, bar ne stare”. Je li mu to osmeh zaigrao na usni? Hteo sam da ga pitam: “A koji to novi western voliš?” Ali, još uvek sam se kolebao pa se ujeo za jezik. “Da gledamo onda Aleksu?”. Nemo je klimnuo glavom. I to je bilo to. Ni znaka više. Ćutali smo i gledali film koji sam ja gledao ne znam već koliko puta, znao po dijalogu da prepoznam svaku scenu i uvek uživao kao i prvog. Ali ne i ovog. Jed zbog oklevanja, zbog propuštenih prilika mi je zamutila i um i vid. Pogledao sam ga krišom. I nastavio da ga gledam. I čekao da i on mene pogleda. Pa, šta bude bude. Ali, on je pratio film sa potpunom pažnjom. Upijao svaku sliku, svaku reč. Kada je Aristotel pričao o moći muške ljubavi lice mu se vedrilo; kada je otac oterao Aleksandra sa dvora lepa obrva se mrštila. Kada je Hefestion, na balkonu dvora u Vavilonu, svom voljenom govorio o ljubavi i usamljenosti, oči su zasijale setom kao u srne što umire od tuge za izgubljenim lanetom; neme usne blago su se micale, ponavljale dijalog scene. Jednom gledao, malo sutra! Više se nisam lomio. Više nisam razmišljao. Kao sama od sebe, moja ruka se pružila naslonom ležaja, prstima sam se igrao sa njegovim kratkim, smeđim kovrdžama. Pogledao me je i zatečeno i srećno u isto vreme. Primakao sam mu se i krenuo da ga poljubim. Nije učinio ništa da me spreči.

                                                                                                                                               II DEO

Možda će te se razočarati kada vam budem rekao da među nama te prve večeri nije bilo ničega, mislim, ničeg konkretnijeg. Ali, da li je i moglo biti drugačije? Ono što nas je vezivalo splelo se u detinjstvu pa su i spone među nama , uprkos vremenu, pokazao je naš ponovni susret, i dalje jake , bile upravo kao i vreme u kojem su nastale, naivne i nevine. Tek što sam počeo da otkrivam ,  još uvek ne i sebi da priznajem , da prema njemu osećam i nešto više, nešto drugačije od običnog drugarstva, zavoleo ga kao brata i bio na pragu otkrića da možda postoji i neki jači osećaj koji vezuje dva muškarca, usledile su godine razdvojenosti. Ali, sada smo ipak bili odrasli ljudi... Kada sam ga ponovo ugledao, nakon šoka, iznenadjenja, osetio sam veliku radost što ponovo vidim svog starog prijatelja, starijeg  - makar i pet meseci - brata kojeg sam oduvek želeo da imam, iskrenu, čistu radost oko srca ali, priznajem, i toplinu podno pasa. O, kako i ne bih?   Bilo je lep i kao dečak,a  tek sada kao muškarac. Sada, dok je popodnevno sunce obujimalo tu lepu glavu, taj savršeni, klasični profil zlaćanom aurom, izgledao je kao da je sišao sa Olimpa medju nas, obične smrtnike. I vedar, pristupačan stav i muževno držanje nadasve.  Pa, kako da ti ne zaigra i u nedrima i u bedrima?! Preterujem? Da, pomislio sam na to. Neka su se moje oči varale, neka je moje prosuđivanje mutila naklonost k' njemu ali, jesu li , kunem se, gotovo svi na tom prijemu s vremena na vreme, preko ramena sagovornika, gledali u njegovom pravcu tek onako? Mužjak u meni se razbudio. Tokom ostatka prijema, za koji jedva čekam da se okonča pa da ostanemo nasamo, hvatam sebe kako gutam knedlu kada je obliznuo usnu, nesmotreno zurim dok jede šlag sa torte….Ma, poželeo sam da ga imam za sebe i to nimalo bratski!  Nagnuo sam se nad njim, poduhvatio ga oko krsta, drugom rukom milovao mu potiljak i vrat; utisnuo svoje u njegove tople usne, uzimao njegovu gornju pa donju među svoje i nežno, najnežnije ih gricnuo par puta; gladio glatko izbrijani obraz uz njegov, uživao u prijatnom krzanju njegove brade "od tri dana",  i  opet ga ljubio onako naivno slatko , površno, ni sam ne znam koliko dugo. Prislonio sam svoje čelo na njegovo, obgrlio ga oko ramena i, onako omamljen od poljubaca i njegovog daha što mi je milovao lice, predložio: “ Hajdemo do moje sobe...” Jer u njoj je king-size francuski ležaj, mislio sam sa rastućom radošću na užitak koji čeka tamo. Dok smo se obgrljeni peli na sprat stepenicama što su se nastavljale na hodnik okružen spavaćim i gostinskim sobama, čini mi se da sam u njegovom hodu osetio izvesno oklevanje? Ili je to bila čedna stidljivost? Gledao je dole ili u stranu svo vreme dok nismo, stigavši na kraj osvetljenog hodnika, ušli u moju spavaću sobu. Kroz široke prozore pun je mesec izdašno razlio srebro po velikoj, toploj postelji. Ne zeleći da kvarim atmosferu svetlo nisam palio ali zato ni uspeo da uhvatim njegov srneći pogled. Stojeći kraj ležaja, snažno sam ga prigrlio i stao da ga grickam i vlažno ljubim po vratu, vilici, bradi. Već sam se gubio, tonuo u vatru, moje ruke skliznule su niz njegova ledja. U sekundi sam muški steg'o njegovu oblu guzu, pripio svoja bedra uz njegova , morao je osetiti moju napetost kao što sam i ja osetio njegovu,  i iskretao glavu za jedan dobar, sočni french kada se on , očigledno i, sada znam, neprijatno iznenađen mojom naglom erupcijom zagrejanosti, polako ali odlučno odvojio i odstupio pola koraka unazad. Nekoliko dugih sekundi skladna tišina sobe bila je ispunjena samo našim dubokim uzdasima, prostor što nas je sada delio , osećao sam to celim telom, na svakom deliću kože, svaka mi se dlaka usled toga naježila , nevidljivom burom elektriciteta čije je pražnjenje upravo bilo osujećeno. Šta je sad odjednom,  bila je moja prva misao koju je sledilo pitanje: Strah te je da pređes liniju preko koje nema povratka? Naime, stekao sam neki još uvek u svesti neoformljen, neuhvatljiv utisak da je njegovo iskustvo sa momcima skromno, možda čak i slabo, ili, o, radosne li mogućnosti! Jesam li ja prvi muškarac u tvom ljubavničkom zagrljaju, u tvom životu ?! Mozda je zato malo uplašen. Udahnuo sam duboko i pokušao da prohladim glavu a njega da umirim. “Šta je bilo? “, pitao sam mekim polu šapatom, pružio ruku, položio šaku na njegov vrat i milovao ga nagoveštavajući nežnost, nastojeći da ga opustim. Odgovorio mi je samo produbljenim disanjem, koža mu je bila tako vruća.  Dovoljno da vrag ponovo proradi u meni, vatra savlada um, šaka je skliznula na rame i blago ga, naizmenično stezala nagoveštavajući strast. Čuo sam sebe kako počinjem da predem poput sitog lava:”Ne želiš me, macane?” “Ne želim”. Mesečina je izdajnički blesnula na njegovim zubima, odala njegov nemi osmeh. “Tvoj prijatelj dole, he he he - prstom sam ovlaš kliznuo uz njegove prepone - misli drugačije..”.  Drugom rukom sam mu mazio uho, sočno si obliznuo donju usnu gornjom ali tek toliko glasno da se čuje, ne i da zvuči prostački lascivno, a onda ponovo ga privukao k' sebi, poduhvatio za čvrstu guzu, gledao pravo u oči ,i čekao kapitulaciju. Kušao sam ga, navodio na "greh", i znao  da sam u tom "nečasnom" poslu   neverovatno dobar. Nije bilo tvrdjave koja mi se nije predala već u prvom naletu.”Prijateljima ne možeš komandovati, ne? Oni misle svojom, he he he, glavom...” Konačno smeh! Napredak!  ”Ali, sebi mozeš i trebaš.”.  Korak unazad. Ruke prekrštene na grudima. Stav koji govori sve. Mora da mi je faca bila kao da sam pokis'o kada je on po njoj i samo pri mesečini, razaznao da sam i više nego dobro razumeo šta je hteo da kaže. “Hej, nemoj mi se žalostiti. Meni je večeras bilo i više no preljepo, ali, čemu žurba? Danas se toliko toga desilo, glava mi je puna utisaka. Umoran sam i od puta, trebam sada malo sna. Kužiš?” Ubedljivo i razložno u potpunosti. Za uho koje ne čuje finese. Ne i za moje. Naravno, stoji i ono što je rekao ali bilo je još nečeg iza njegovog- ne. Nečeg značajnijeg, presudnijeg. Čega? Šta? “Hoćeš li mi pokazat sobu gdje ću spavati?” “Ok”.  Oklevao sam na tren.”Ali, zašto ne bi spavali ovde zajedno? Krevet je dovoljno velik za obojicu a posluga na sprat dolazi samo po pozivu?” Prisetivši se scene koja je predhodila dodao sam tiho, ma, skoro molećivo:”Obećavam, biću fin...” Kao da dokazujem svoje obećanje upalio sam  svetlo.”U tom slučaju, he he, može.” Potapšao me je pajtaški po leđima, kao homofob kada pred samim sobom i drugima maskira svoju ljubav ka prijatelju,  grubo-blago pomazio po potiljku i krenuo ka levoj ivici kreveta.”Vidiš, nisam zaboravio koja je strana moja”, rekao je osmehnuvši se i usnama i očima, potpuno spontano, kao da uopšte nije bilo onog zategnutog momenta.  Ponovo sam pred sobom video svog najboljeg prijatelja od pre sedamnaest i više godina, kada smo kao klinci, za vikende i odmore naših roditelja, zajedno spavali u istoj ovoj sobi; prisetio nevinih osećaja koji su bojili te dane našeg zajedničkog detinjstva. Strast je potpuno splasla, ostala su samo čista osećanja pred kojima sam se sada postideo svoje slepe uspaljenosti. Nije bilo tvrdjave koja mi se nije predala već u prvom naletu , do sada. Ali, dok sam ga gledao kako se umoran, gotovo odmah uspavao , na leđima i uz samu ivicu kreveta kao iz neke predostrožnosti, nije moja osvajačka sujeta bilo ono što me je zabolelo već njegovo nepoverenje iskazano na tako nesvestan i nedvosmislen način. Pa, Aleksandre, možes li da mu zameriš na tome? Ne mogu. Ipak, bilo mi je krivo... Ležao sam na ledjima, čak nekih sat vremena čini mi se, kroz prozor preda se posmatrao vedro aprilsko nebo što će uskoro postati majsko, modro i srebrno od meseca koji je već zalazio za ivicu okna. Razmišljao sam o celom tom uzbudljivom danu, od jutra pa do same večeri, do onog trenutka kada sam trebao da se suzdržim.  Moraću da prekontrolišem vid, jer je ivica meseca krenula da mi se udvaja pred očima. Duboko sam uzdahnuo, trepnuo nekoliko puta i priznao sebi da mi je vid sasvim u redu. Šta mi se dešava?! Pa šta ako je i pomislio da ga gledam samo kao mužjaka? Svaki se utisak može ispraviti, imam vremena za to, zar ne? I zašto mi je najednom toliko stalo da njegovo mišljenje o meni bude besprekorno? Okrenuo sam se ka njemu. Spavao je mirno kao beba. Ujednačeni ritam njegovog disanja me je najzad umirio: uzdah, izdah, uzdah pa izdah...polako, smireno...sve će doći na svoje mesto...bez žurbe, ima vremena za priču, objašnjenja... Pružio sam ruku preko jastuka i tek vrhovima prstiju nežno mu dodirnuo kosu. Onda je vratio najpažljivije sto sam mogao. Da ga ne probudim, ne oteram san, da mi se lepo naspava, dobro odmori... jer sutra ga vodim na jahanje u planinu.

 

                                                                                                                                       III DEO

 

Prošle je godine kraj aprila u mnogo čemu bio tako poseban. Nebo je danima bilo vedro, danima i noćima nepomućeno, vazuh tih i mirisan od stabala u cvatu, sunce majčinski blago i toplo, cela okolina na imanju tako prijatno statična, opuštajuća. Da li zbog vremena ili prirode uopšte, koja je kilometrima unaokolo okruživala vilu , a u kojoj sam inače toliko puta do sada odmarao, tek u jednom trenutku prožeo me je talas spokojnog zadovoljstva, osećaj potpunog sklada u, i oko mene, potpune ispunjenosti. Duboko sam udahnuo i poželeo da taj trenutak potraje večno, trenutak dok smo nakon doručka pili kafu pod tendom u bašti. Delo prirode ili dva krupna, smeđa oka koja me upitno gledaju? “ I?” Prenuo me je iz slatke odsutnosti i ja sam shvatio da ga već dugo gledam i osmehujem mu se tek onako, ne slušam ga, ne odgovaram mu na pitanje koje je,  tvrdio je kasnije ,  već drugi put postavio. Juče mi se usput požalio kako ima osećaj da ga ljudi ponekad uopšte ne slušaju. “Da to nije zato što previše priča? “, pitao se više za sebe. “Da li previše pričam?” ,  upitao je zatim mene. Kao i sada, oćutao sam neko vreme ,  onoliko dugo koliko mi je trebalo da isplivam iz fantazije , opojne maštarije kako mu milujem lice, kako utiskuje usne u moj dlan, kako mi taj nevini, nežni poljubac prožima prijatnom jezom celo telo , da ne bih počeo da bulaznim kada budem odgovarao: “Čuj, potpuno ih razumem. Znam da je lepota prolazna . Uvideo sam da te predivne oči srndaća nosi jedna pametna glava. Ali, shvati, oči drugih bi prvo da se nasite tvojih. Tako i moje. Čuo si za ogledalo? Pogledao se nekad?” Poželeo sam! Poželeo tako jako da mu to kažem a onda i sve mu priznam! A onda sam se zapitao: Priznam? Šta da mu priznam? Šta te je spopalo, Aleksa, šta buncaš u sopstvenim mislima!? Za priznanja su potrebne reči a ti ih trenutno ne nalaziš za osećaje koji te kovitlaju jako a ne daju se jasno spoznati. I koji su to osećaji? Zaljubljenost? Posle jednog dana u tipa kojeg nisi video skoro dve decenije? I od kada to ikom polazi za rukom da te zbuni pred samim sobom, gospodine Spok? Setio sam se kako sam se pogubio čim sam ga bio ugledao. To je bio trenutak kada sam sebi rekao  stani,  i odgovorio mu tada samo:”Ne znam za druge ljude, ali ja imam običaj da se udubljujem u ono što mi neko priča a to ponekad odaje utisak da ne slušam. Šta da se radi, profesionalna deformacija.” A sada, na njegovo „I?“  ”Odlična je, stvarno”. Mislio sam na kafu koju je on insistirao da pripremi. “Ti mene uopće ne slušaš! , namrštio se kao da se ljuti a onda ipak osmehnuo. Nisam morao da se pravdam jer upravo tada nam je prišao kućepazitelj Stojan, koji se ujedno brinuo i o konjima, da me obavesti kako su isti spremni.” Šta? Jahanje? Šališ se?” Stojan me je upitno pogledao. Klimanjem glave potvrdio sam da ćemo ipak ići i otpustio ga.” I dalje se plašiš konja?  ”Ne plašim se niti sam, no jahanje mi nije bilo posve omiljeno. Sigurno se sjećaš toga ,ali ti je i dalje slatko da me zato zadirkuješ, ti, vradžku!”  “ He he he, opušteno, ti ćeš na Nedinu kobilu Roksandu. Seja joj ne bi ni prišla da nije pitoma kao duša. “  Odlučih da ga malo pecnem. Od jutros nismo ni jednom rečju okrznuli sinoćnu bliskost. Kada sam u trpezariji, za doručkom počeo praviti aluziju na predhodno veče učinilo mu se da mu zvoni mobilni. Otišao je u dnevnu po njega , a kada se vratio odmah je započeo novu temu. Nisam znao na čemu sam, na čemu smo i da li to „mi“ uopšte postoji jer utoliko više što se, osim verbalne, činilo mi se, diskretno držao i prostorne distance. A ta pretpostavka me je pekla, zabolele više nego spavanje na ivici ležaja. Zašto bežiš od mene ? Patio sam. Jesam, počinjao sam i da patim, ne još i sebi to da priznajem.   Juče mnogo toplih poljubaca, danas ni jedna topla reč. Ako sam i bio požurio to nije dovoljan razlog da me kažnjavaš držanjem u potpunom neznanju. Ako misliš da si sinoć bio slab i dopustio sebi ono zbog čega se sada kaješ , to ne može   da znači da su preko noći potpuno nestali oni osećaji koji su te vodili da mi na poljupce odgovaraš podjednako toplo. Možeš da se seksaš čisto radi zadovoljstva tela ,  ili čak novca , i da pri tom ne osećaš ništa u duši. Čak i ako u tome ne uživaš, možeš da lažiraš. Postoje takvi ljudi i takve žene. Ali, poljubac ne laže. Jednostavno znaš koliko ti neko u njemu iskreno uzvraća i osetiš sa koliko te srca ljubi. A tvoje sam osetio tako blizu svog, tvoje usne rekle su mnogo više nego što je um dopustio. Neću više da te spopadam, ne brini. Ali, moram malo da te peckam, da ispitam teren  “Ako ti je frka mogu te primiti na svog vranca. Snažan je i više nego za dvojicu”. Rekao sam to kao da mi je sasvim svejedno. Nije me dugo držao u neizvesnosti je li moja mala zamka uspela ili ne. “Nema smisla mučiti ga kada ne moramo. Okušat ću se sa Roksandom. Kako je ime tvom pastuvu?” “Bukefal.”    “He he he,  trebao sam pretpostavit! O, Aleksandre, fali ti još samo Hefestion!”. Njegov smeh zapljusnuo me je kao voda u pustinji, kao zlatni med koji se sliva niz saće, dašak vetra u proletnjoj travi. “Još samo on...”, primetio sam protkavši reči prizvukom iskrene čežnje. Prestao je da se smeje,i kao što sam mogao da pretpostavim , promenio temu. “Hoćemo li mi na to jahanje ili ne? Već je podne, trebamo se spremit.” Glas mu je bio vedar kao i do tada ali zvučao je malo dublje, određenije, kao da je iza njega stala kakva odluka. U tom trenu kao da su mi se sve kockice složile u glavi i sve mi postalo jasno u vezi njega, u vezi „nas“. Shvatam zašto me guraš od sebe, pomislio sam tada. Igraću kako ti sviraš i pobediti ,  toga još nisi svestan, na obostrano zadovoljstvo, odlučio sam i mislio kako ću u svojoj odluci bez većeg napora istrajati. Samo čekaj. To „mi“ postaće stvarnost. K  R  A  J

 

Vase utiske,pohvale,kritike,ideje,predloge i  sugestije posaljite na E-mail

lepotaniwwwlepotanicom@gmail.com

Na isti mail nam mozete poslati i  Vase gay/bisex i  str8 erotske price.

________________________________________________________

LEPOTANI EROTSKE PRICE:

http://lepotani.com/articlecategory.aspx?categoryid=53

 

http://lepotani.com/articlecategory.aspx?categoryid=55

 

http://lepotani.com/articlecategory.aspx?categoryid=54

 

http://lepotani.com/articlecategory.aspx?categoryid=58

 

http://lepotani.com/articlecategory.aspx?categoryid=51

 

http://lepotani.com/articlecategory.aspx?categoryid=52

__________________________________________________________________

Kako da se uclanite u “VIP CLUB” za upoznavanje bisex/gay,i str8 osoba

http://www.lepotani.com/articleview.aspx?articleid=241

 

____________________________________________________________________

Ako ste swingeri procitajte kako mozete da se uclanite u “SWING CLUB”

http://www.lepotani.com/articleview.aspx?articleid=253

 

___________________________________________________________

 

LEPOTANI GALERIJE

http://lepotani.com/gallerypreview.aspx?galleryid=52

http://lepotani.com/gallerypreview.aspx?galleryid=51

http://lepotani.com/gallerypreview.aspx?galleryid=50

 

IZBOR ZA NAJZGODNIJEG LEPOTANA ZA 2011.

http://www.lepotani.com/articleview.aspx?articleid=384

 

IZBOR ZA NAJBOLJI KURAC ZA 2011.

http://www.lepotani.com/articleview.aspx?articleid=378

 

IZBOR ZA NAJBOLJU GOLU MUSKU GUZU ZA 2011.

http://www.lepotani.com/articleview.aspx?articleid=380

 

IZBOR ZA NAJBOLJI VIDEO KLIP LEPOTANA ZA 2011.

http://www.lepotani.com/articleview.aspx?articleid=358

_____________________________________________________________________________________

OSTALE GALERIJE NA SAJTU LEPOTANI.COM

GALERIJA MISTIKA

http://lepotani.com/gallerypreview.aspx?galleryid=53

 

GALERIJA BELGRADE / BEOGRAD

http://lepotani.com/gallerypreview.aspx?galleryid=49

____________________________________________________________________

OSTALI LEPOTANI LINKOVI:

 

http://www.lepotani.com/articleview.aspx?articleid=358

http://groups.yahoo.com/group/lepotani

http://www.facebook.com/pages/lepotanicom/120358844696116?v=app_2373072738

http://www.myspace.com/562792270

http://twitter.com/wwwlepotanicom

________________________________________________________

BLOGOVI VLASNIKA SAJTA Lepotani.com

____________________________________

 

http://wwwlepotanicom.wordpress.com

http://amorworld.wordpress.com

http://www.nadlanu.com/userblogs/wwwlepotanicom

 

https://www.eurovisionfamily.tv/user/wwwlepotanicom/blog/?id=58972

 

Sve vase ideje,predloge,sugestije,pohvale i kritike posaljite na E-mail   lepotaniwwwlepotanicom@gmail.com

___________________________________________________________________

VAZNO OBAVESTENJE: KREIRAMO NOVI FORUM KOJI CE USKORO BITI NA NETU.

Posetite stari forum sajta Lepotani.com http://z14.invisionfree.com/LEPOTANI/index.php

Na ovom starom forumu NIJE moguce otvarati nove diskusije! Molimo Vas za malo strpljenja.

________________________________________________________________________

 

                                             POMOC ZA Lepotani.com

Ovim putem pozivamo posetioce koji su u mogucnosti da nam pomognu novcanim donacijama, svejedno da li je rec o malim ili skromnim ili neskromnim donacijama

AKO ZIVITE U SRBIJI A ZELITE DA NAM POMOGNETE:

* Najjednostavnije je da obicnom uplatnicom na naš tekuci racun  ( 160-3900100073368-13 )

BANCA INTESA BEOGRAD  uplatite sumu od koje mozete bezbolno da se rastavite. Dovoljno je da odete   u najblizu ekspozituru BANCA INTESA u Vasem mestu i da uplatite Vasu donaciju na naš tekuci racun 

( 160-3900100073368-13 )

 

AKO ZIVITE VAN SRBIJE A ZELITE DA NAM POMOGNETE:

* Molimo vas da nam se javite mailom na adresu: ngo.belgrade@gmail.com

____________________________________________________________________

                                                              DONATE

 

The portal   http://www.lepotani.com   is basically voluntary and fully depends on good-will donations. We are located in the Balkans in Serbia. Since we have not the proper conditions for functioning, we would welcome any help in any form: the exchange of articles on the gay topic, etc. Since the economic situation in Serbia is very difficult, we would appreciate any financial help in the form of money, which would serve to us for maintaining of our site. It would be very useful both for non-government organizations and for the Organization for Human Rights and organizations for promoting gay rights and Associations for improving gay life.  If there are any donations, please contact us through our e-mail, and we shall send you further information on money transfer. Contact e-mail ngo.belgrade@gmail.com

If you need any certificate that you helped our site, we shall be very glad to confirm your contribution. In case you need our certificate for tax benefits, it will be sent on your request. Any articles about the regulations of the gay marriages in the USA and Western Europe, about the gay heredity, adoption of children by gay parents, articles about AIDS, new medicines, and sex culture in general would be welcomed to our site. Would you be so kind as to send us the mentioned material and donations to our E-mail address   ngo.belgrade@gmail.com

 

Web Team Lepotani.com